U Kur šumlijskom selu Dobro Do, do mesta zvanog Crkvine, tročlana ekipa arheologa pošla je na osnovu predanja, da se tu nalaze ostaci crkve iz Turskog doba. I zaista, na brdu su pronašli ostatke temelja crkve, ne tako velike, ali dovoljni da potvrde njeno postojanje. Kako su u vreme Turaka crkve morale biti skrivane daleko od naselja, to je ovo mesto bilo idealno za nju. Medjutim, prema mišljenju dr Emine Zečević, arheologa iz Narodnog muzeja u Beogradu, crkva može da bude i srednjevekovna, jer se Dobri Do pominje u popisu oblasti Brankovića, 1455.godine, sa 19 hrišćanskih kuća. Lokalno stanovništvo je oduvek živelo u brdima, jer su se klonili od osvajača, tvrdi Julka Kuzmanović Cvetković, arheolog, ali kuće takozvane „čatmare“ nisu izdržale vreme pa se njihovi tragovi ne mogu naći.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Туризам нова шанса “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Tokom Velike Seobe Srba nije svo stanovništvo iz gradova i sela otišlo na sever, pa tako je i u Kuršumliji ostao vrlo mali broj. U prilog tome govore brojni grobovi u porti Manastira Svetog Nikole, iz 17. i 18. veka. Manastir je opusteo u 17. veku, a iz tog doba je otkriven veliki broj grobova, preko 1.200. Arheolozi pretpostavljaju da se u porti sahranjivalo i stanovništvo iz okolnih sela.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
U Kuršumliji je 1516. godine po popisu bilo 83 hrišćanske kuće. Tada se nije mnogo živelo u gradovima, Srbi su većinom živeli na selima, duboko u planini, daleko od glavnih puteva. Na to su uticala raseljavanja, seobe, ali i osvajači. Već krajem 16. veka bilo je vrlo malo hrišćanskog življa, jer je ovde počelo naseljavanje muslimanskog, pa je iz kasnijih popisa ovde živelo čak 60 odsto muslimanskog življa. Tokom Velike seobe Srba 1690.g. veliki deo stanovništva je otišao preko Save.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Куршумлијa u Tursko doba “, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Na dvadesetak kilometara od Kuršumlije, u selu Dedinac , na vrhu jednog brda, postoje ostaci ogromnog rimskog utvrdjenja. Arheolozi su prvi put na ovaj teren došli daleke 1946.godine, kada je zabeleženo da ovde postoje ostaci, kako su tada zapisali, rimsko-vizantijskog utvrdjenja iz 6 veka. Ono što je zanimljivo je da su ovo i druga utvrdjenja na nekakvoj liniji. O ovom mestu pisao je i austrijski putopisac Feliks Kanic, da je moguće da postoji utvrdjenje i da ovuda vodi put prema Prokuplju i dalje prema Leskovcu.
„Reportaža je objavljena u sklopu projekta „Kuršumlija kroz vekove “, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Туриѕам нова шанса“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Туризам нова шанса“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Ko je sve od istorijskih ličnosti živeo u Kuršumliji
Written by LjiljaКуршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.
Ставови иѕнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Земљани канал у Куршумлији, изграђен далеке 1948. године, којим се, некада, водом снабдевала минихидроелекрана у Куршумлији, одлази у историју. Небригом претходних закупаца и власника канал је представљао опасност и био високо ризичан по безбедност свих грађана, посебно деце и оних који станују поред њега.
Нови власник, „Топличке електране“, почео је реконструкцију канала и хидромашинског постројења по Европским стандардима. Планирано је да радови буду завршени у мају 2020.године. Канал више неће представљати ризик за грађане јер ће у делу кроз град бити покривен.
У репортажама је приказана некадашња и данашња слика канала, проблеми са којима су се суочавали грађани који живе поред канала, и како ће изгледати када реконструкција буде завршена.
„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Канал живота“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.
Ставови изнети у подржаном mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“