NAŠA POSLA - NA KRAJU SVETA
NAŠA POSLA

utorak, 07 januar 2020 17:25

Arheologija 16 - Brankova kula

Written by

branova kula

Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

 

nedelja, 05 januar 2020 16:13

Pločnik : Neolit

Written by

ploc

Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

 

nedelja, 15 decembar 2019 15:36

Arheološka istraživanja se nastavljaju

Written by

arheoloska otkrica 2

Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

 

sreda, 25 septembar 2019 23:49

Ko je sve od istorijskih ličnosti živeo u Kuršumliji

Written by

stefan nemanja

Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

 

utorak, 27 avgust 2019 23:24

Tragovi Rimljana na teritoriji Kuršumlije

Written by

tragovi rimljana

Куршумлија и околина богате су историјским наслеђем. Тим археолога из Народног музеја у Београду, Музеја из Прокупља и Завода за заштиту споменика културе из Ниша, годинама истражују ово подручје, непрестано откривајући нове археолошке локалитете и остатке. Тако је откривено преко 200 археолошких локалитета, утврђења, насеља,цркава и црквишта, која су, до сада, јавности била потпуно непозната. По први пут пописана су сва налазишта и почела је да се пише историја Куршумлије, на снову сазнања и тумачења археолога, чиме се мења досадашња историјска слика овог краја. Кроз серију репортажа приближићемо вам део изузетног археолошког блага које поседује Куршумлија, ради бољег сагледавања историјског наслеђа, очувања истог, као и покретања иницијативе за отварањем Музеја у Куршумлији.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Археолошко благо Куршумлије“, који је суфинансиран средствима Општине Куршумлија.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

 

sreda, 25 decembar 2019 01:00

Kanal života 4. epizoda

Written by

7588230 orig

Земљани канал у Куршумлији, изграђен далеке 1948. године, којим се, некада, водом снабдевала минихидроелекрана у Куршумлији, одлази у историју. Небригом претходних закупаца и власника канал је представљао опасност и био високо ризичан по безбедност свих грађана, посебно деце и оних који станују поред њега.

Нови власник, „Топличке електране“,  почео је реконструкцију канала и хидромашинског постројења по Европским стандардима. Планирано је да радови буду завршени у мају 2020.године. Канал више неће представљати ризик за грађане јер ће у делу кроз град бити покривен.

У репортажама је приказана некадашња и данашња слика канала, проблеми са којима су се суочавали грађани који живе поред канала, и како ће изгледати када реконструкција буде завршена.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Канал живота“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.

 Ставови изнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“


 

 

ponedeljak, 18 novembar 2019 01:00

Kanal života 3. epizoda

Written by

4

Земљани канал у Куршумлији, изграђен далеке 1948. године, којим се, некада, водом снабдевала минихидроелекрана у Куршумлији, одлази у историју. Небригом претходних закупаца и власника канал је представљао опасност и био високо ризичан по безбедност свих грађана, посебно деце и оних који станују поред њега.

Нови власник, „Топличке електране“,  почео је реконструкцију канала и хидромашинског постројења по Европским стандардима. Планирано је да радови буду завршени у мају 2020.године. Канал више неће представљати ризик за грађане јер ће у делу кроз град бити покривен.

У репортажама је приказана некадашња и данашња слика канала, проблеми са којима су се суочавали грађани који живе поред канала, и како ће изгледати када реконструкција буде завршена.

„Репортажа је објављена у склопу пројекта „Канал живота“, који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.

 Ставови иѕнети у подржаном  mедијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“


 

subota, 24 avgust 2019 02:00

ZVANIČNO OTVARANJE MANIFESTACIJE

Written by

kinez

Blace, 24. Avgusta. 2019 - Čast da otvori manifestaciju „Dani šljive 2019“ pripala je predstavniku Udruženja Srpsko-Kineskog prijateljstva, Mang Junu. Predsednik opštine Blace Milan Ćurčić istakao je značaj ove manifestacije, pre svega, na promociji blačke šljive u svetu.

„Na žalost, nevreme početkom avgusta nanelo je štete poljoprivrednicima i značajno uticalo na rod šljive. Posledice nisu još sanirane, ali verujemo da će nam država pomoći. Na nama je da se izborimo da svet čuje za našu šljivu koja je najpopularnija u regionu“, rekao je Ćurčić.

Znajući kakvo je nevreme zadesilo Blačke voćare, predstavnici hrvatskog grada Vodnjana, u nemogućnosti da dodju ove godine, poslali su 10.000 evra na ime pomoći. Sličnu pomoć najavili su i predstavnici Slovenačkog grada Predvora. Ove godine na manifestaciju su došli gosti iz Istočnog Sarajeva.

A, tokom dana jedanaestoro mladih poljoprivrednika Blačke opštine potpisali su ugovore o dodeli bespovratnih sredstava, koje su obezbedili Opština Blace i Fondacija Ana i Vlade Divac. Za mlade poljoprivrednike izdvojeno je milion i po dinara subvencija. Zajednički cilj Opštine Blace i Fondacije je da se mladi zadrže na selu, da im se olakša poljoprivredna proizvodnja, da se unarede njihovi kapaciteti.

U zabavnom delu manifestacije, tokom večeri, nastupio je trubački orkestar Bojana Krstića iz Vladičinog Hana, a potom kao zvezda večeri nastupio je Alen Islamović, nekadašnji pevač „Bijelog dugmeta“.

subota, 01 decembar 2018 01:00

Život na selu, deset koza i 60.000 din mesečno

Written by

koze

KURŠUMLIJA, 1. Decembar  2018. - Život i rad u prirodi, bez zahtevnog šefa i uz zaradu veću od prosečne u državi, moguće je ostvariti sa samo deset koza.

Kozarstvo je vrlo rentabilna proizvodnja koja daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja.

Ko gaji svega 10 koza mesečno može da zaradi platu od 60.000 dinara.

“Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza”, kaže za Politiku profesor dr. Nikola Bajić, direktor Centra za organku proizvodnju u Užicu.

On pomaže u sertifikovanju organske proizvodnje i deli savete proizvođačima.

Uglavnom se gaji alpino rasa, jer je najotpornija i najproduktivnija.

Gojko Vučićević ima veliku farmu od 500 koza u Kruščici kod Arilja, u Zvijezdu kod Prijepolja Bogdan Dosković gaji 230, a u mnogim selima su gazdinstva sa po desetak-petnaest koza. Profesorka u penziji Vera Ristanović gaji u Šljivovici 15 koza i pravi odlične proizvode od kozjeg mleka, takođe i porodica Nićiforović na Beloj Zemlji i drugi.

Čista računica

Organsko mleko i proizvodi imaju svoje kupce. Litar kozjeg mleka košta između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše.

 “Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mleka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet meseci). Ako je cena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu”, objašnjava profesor.

Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu:ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mleka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mleka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan. To je najmanje 2.000 dinara, dakle mesečno oko 60.000 dinara.

Početkom 50’ih godina, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila pa su ih u ovo doba kod nas zamenile uvozne – alpska i sanska. S tim što su sada, kažu proizvođači, selekcijom stvorene rase mirnije i pogodnije za ispašu, pri čemu im je lakše premeštati torove, a moguće ih je gajiti i u štalama.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

nedelja, 01 jul 2018 02:00

Kuršumlija ima nove zadruge

Written by

zadruge


KURŠUMLIJA, 1. Jula 2018. - U Opštini Kuršumlija formirane su tri zemljoradničke zadruge, dve stočarske i jedna voćarska, rečeno je u u poljoprivrednoj službi te opštine.

Agenciji Beta rečeno je da će država Srbija u novoformirane zadruge investirati do 50.000 EUR za nabavku opreme, mehanizacije, podizanje zasada i omasovljenje stočnog fonda.

Kuršumlijske zadruge u proseku imaju po šest zadrugara - poznatih poljoprivrednih proizvođača.

Zadrugari iz sela Vlahinje, Igrišta, Ljuše i Krtoka formirali su stočarsku zadrugu pod imenom Pet pastira, dok je u selu Dobri Do njih četvorica formiralo zadrugu Markov vis, a u Vrčevcu isto toliko njih formiralo je voćarsku zadrugu.

Pomoćnik predsednika opštine Kuršumlija zadužen za poljoprivredu Jovica Đinović kazao je da udruživanjem u zadruge proizvođači obezbeđuju sebi bolje uslove za nastup na tržištu i bolju cenu.

Prema njegovim rečima, uz pomoć dobrih programa oni mogu dobiti ozbiljna sredstva od nadležnih ministarstava za proširenje proizvodnj,e i u narednom periodu doći do svog finalnog proizvoda i otvaranja mini proizvođačkih kapaciteta.

Sve tri kuršumlijske zadruge ove godine konkurisale su za investiciona sredstva kod resornog ministarstva, a mogu da povećaju broj zadrugara i okupe mnoštvo kooperanata.

Video prilog objavljen  u okviru projekta “Moja zemlja, plodna zemlja”, koji se sufinansira iz budžeta opštine Kuršumlija.

 

 
 IZVOR 4
 
 
 
 

Ko je na kraju...

Ko je na mreži: 110 gostiju i nema prijavljenih članova

Pretraži sajt

                                                    logo turisticka