VEST PO VEST

malinijadaaaa

Kuršumlija, 29. Juna 2018. - Tadicionalna, osma po redu – Malinijada, održaće se danas u centru Kuršumlije sa početkom u 13 časova, saopštila je Turistička organizacija opštine Kuršumlija.

 Malinijada je edukativnog, takmičarskog, zabavnog i promotivnog karaktera. Proizvođači  će izlagati maline, jagode i drugo voće ali proizvode od voća.

Planirano je I održavanje naučno-stručnog  skupa o poljoprivredi. Biće izložene tehnike i mehanizacije, a najboljim proizvođačima jagodičastog voća biće uručune nagrade.

Manifestaciju će pratiti i bogat kulturno-umetnički program.

KURŠUMLIJA, 16. juna 2018.- Opština Kuršumlija raspisala je Konkurs za najlepše uređeno seosko domaćinstvo. Pravo učešća imaju sva domaćinstva čiji vlasnici imaju prebivalište na teritoriji seoskih mesnih zajednica (Rudare, Rača, Dobri Do, Ivan Kula, Merdare, Degrmen, Barlovo, Grabovnica, Spance, Tmava, Konjuva, Prolom, Merćez, Lukovo, Žuč, Kuršumlijska Banja, Sagonjevo).
KONKURS JE OTVOREN DO 25.06.2018.
Komisija će od 26. do 28. juna obići lokacije prijavljenih učesnika.
Obezbeđene su nagrade za tri najlepše uređena seoska domaćinstva.
Prijave na Konkurs dostaviti Turističkoj organizaciji opštine Kuršumlija na telefon 027/380 963 ili na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. naznakom ”NAGRADNI KONKURS”. U prijavi je potrebno navesti ime, adresu i kontakt telefon učesnika na Konkursu. Uz prijavu je poželjno dostaviti i dve fotografije.
Organizacioni Odbor
Malinijada 2018

slika


KURŠUMLIJA, 3. marta 2018.  
Pod sloganom „Kuršumlija – Prva prestonica Stefana Nemanje“, Turistička organizacija opštine Kuršumlija bogatom i raznovrsnom ponudom predstavila je turističke potencijale na ovogodišnjem jubilarnom, 40. Sajmu turizma u Beogradu, koji je održan od 22. do 25. februara.slika1

Domaći proizvodi i raznolike rukotvorine naših sugrađana kao i bogata manifestaciona i kulturno-turistička ponuda, bile su razlog više da veliki broj prisutnih na sajmu upravo poseti štand TO „Kuršumlija“.
JUBILEJ „850 GODINA BELE CRKVE“ VELIKI POTENCIJAL TURIZMA
Jasmina Savić, v.d direktora Turističke organizacije Kuršumlije, istakla je, da je ove godine Kuršumlija u velikom stilu predstavila turizam Kuršumlije ali i da je težište promocije bilo na obeležavanju Jubileja Bele crkve, odnosno 850 godina od izgradnje prvih zadužbina Stefana Nemanje, manastira Sveti Nikola i Presveta Bogorodica. Trećeg dana sajma, u kostimima Stefana Nemanje i njegove žene Ane dinastiju Nemanjića predstavili su Nikola Gavrilović i Nina Jakovljević.

slika3
Kuršumlija je sa više od 1100 domaćih i inostranih izlagača iz 50 zemalja i ove godine zauzela svoje mesto na najvećoj turističkoj promociji u ovom delu Evrope. Gost ovogodišnjeg sajma bila je Grčka, a prateći programi kao što su međunarodni sajam vina, hotelsko-ugostiteljske opreme i suvenira učinio je da atraktivno dizajnirani štand za promociju Kuršumlije bude jedan od najposećenijih na sajmu. Priliku da vide turističku ponudu Kuršumlije imalo je preko 70.000 posetilaca sajma. V.D. direktora TO Kuršumlija, Jasmina Savić, imala je brojne sastanke sa poslovnim partnerima u vezi sa turističkim razvojem Kuršumlije.
Uz sve to, posetioci su imali prilike da na štandovima preduzeća Planinka vide i kompletnu ponudu Lukovske, Prolom banje i Đavolje Varoši a najveće interesovanje je bilo za korišćenje vaučera za aranžmane u banjama Kuršumlije kao i za sve popularniju Kuršumlijsku gitarijadu.
Na štandu TO Raška, u subotu 24. februara, predstavnici 7 opština i 3 grada potpisali su Ugovor o osnivanju Turističke organizacije regije Kopaonik. Osnivači Turističke organizacije regije Kopaonik su: Opština Raška, Opština Brus, Opština Kuršumlija, Grad Kraljevo, Opština Vrnjačka Banja, Grad Kruševac, Opština Blace, Opština Aleksandrovac, Opština Trstenik i Grad Novi Pazar.


KURPŠUMLIJA, 14. juna 2018. - U četvrtak, 21. juna, u restoranu Evropa u Kuršumliji otvara se izložba fotografija sa 40. Međunarodne foto-kolonije „Đavolja Varoš“. Izložba se otvara u 18 sati a organizator je Turistička organizacija opštine Kuršumlija.

Izložba fotografija predstavlja plod 40. međunarodne foto – kolonije pod nazivom „Đavolja Varoš“, koja je održana na teritoriji opštine Kuršumlija u novembru prošle godine i maju mesecu ove godine.

Razlog održavanja kolonije i izložbe fotografija je da se kroz fotografije pejzaža ruralnih, urbanih i drugih zanimljivih predela Kuršumlije doprinese turističkoj promociji grada.

Fotografi koji su učestvovali na foto – koloniji su: Živojin Miljković, Anica Savić, Tomislav Mijajlović, Dušan Dragosavljević i Radoljub Gligorijević.

lukovska sneg

KURŠUMLIJA, 14. februara 2018.

Lukovska Banja je poznata po najvećem broju izvora i ogromnoj količini vrelih mineralnih voda, najviša je banja u Srbiji, pa je istovremeno zovu i „vazdušna banja“. Poznati ruski i naš priznati balneolog Aleksej Ščerbakov (1858 – 1944 ) kaže: „Lukovo je jedno od najboljih banja i klimatskih stanica“. On je upoređivao lukovske terme sa banjama svetskog glasa Nojenar u Nemačkoj i Šanovskim Toplicama u Češkoj, pošto „mogu zadovoljiti veliki broj indikacija“-  „Lukovska Banja je prava porodična banja u kojoj bi na primer: otac lečio reumu, majka ženske bolesti,a deca popravljala krvnu sliku i disanje“.Lekovite vode Lukovske Banje odavnina su privlačile ljude da ih koriste u lečilišne i druge svrhe. U gornjoj banji pronadjeni su ostatci vodovodnih cevi i gradjevine iz doba Rimljana, što nam govori da su se tu lečili rimski vojnici i imali svoje naselje. Naselje je postojalo i u srpsko srednjevekovno doba što pokazuju srednjevekovno utvrđene gređevine, kao i crkvišt Sv. Đurđa i tragovi starih rudarskih naselja. U Kruševačkom defteru H567 navodi se Banja Lukova 1575/76 godine,a javno kupatilo – hamam podignuto je sedamdesetih godina XVI veka. U mlađe tursko doba Lukovska Banja je zapustela,srednjevekovna nasledja su porušena,a šuma je prekrila nekadašnje lečilište. Nakon srpsko – turskih ratova Lukovska Banja dobija sve veći značaj i postaje čuvena i poznata. Pravi razvoj banja je postigla tek pre desetak godina izgaradnjom hotela „Kopaonik“, sa terapijsko – medicinskim blokom, a prošle godine je izgradjen novi moderan hotel „Jelak“ sa takodje terapijsko – medicinskim blokom, unutrašnjim i spoljnim bazenom. Glavni prirodni faktori za lečenje i rekreaciju u Lukovskoj Banji i okolini su termomineralne vode i lekovito blato, naravno u kombinaciji sa prirodnom lepotama, retkostima i pogodnom klimom ovoga kraja.

Termomineralne vode Lukovske Banje

Lukovske tople i mineralne vode pojavljuju se u razbijenom izvorištu, u uskoj zoni, na dužini od oko 400 m.

Lukovska Banja je poznata po najvećem broju (37) toplih izvora u Srbiji čija se temperatura kreće od 22 do 65 oC, koja podiže temperaturu vode u reci za 1.5 oC.

Procenjuje se da iz tih izvora ističe preko 100 l/s vode što se može porediti sa izvorištima Vranjske Banje.

Njihovi izdanci su sa obe strane Štavske reke, kao i u samom rečnom koritu zbog čega ih je teško kaptirati i meriti. Iydvajaju se dve grupe izvora: zapadna – u narodu poznata kao Gornja Banja, sa 20 prirodnih izvora i dve bušotine, i istočna – Donja Banja, sa 13 prirodnih izvora i isto dve bušotine.

Poreklo mineralnih voda

Atmosferske vode (kiša, sneg,..) poniru, na izvesnim dubinama se zagrevaju, obogaćuju gasovima i otopljenim mineralima, pa se krću uzlazno duž raseda, na kontaktu serpentinita sa hidrokvarcitima i krečnjacima.

Ove vode pri izlivanju na površinu zemljišta talože bigar i jedinjenja gvožđa, pa je njihova neposredna okolina prekrivena mrko – žuto – zelenim talogom ( Dimitrijević N., 1975 ).

Velike naslage bigra oko toplih izvora, naročito u Donjoj Banji oko hotela Kopaonik, ukazuju na njihovo često, pomeranje, preseljenje, odnosno na njihovo začepljenje i pojavljivanje na drugom mestu. Ovo ukazuje da je broj izvora promenljiv, kao i njihove fizičko – hemijske osobine ( izdašnost, temperatura, sastav ), a samim tim naravno i balneološke osobine. (Maćejka M., 2010)

  Osobine termomineralnih voda

Vode najtoplijih izvora su uglavnom sličnog hemijskog sastava: hidrokarbonatnenatrijum – magnezijum – kalcijumskog tipa, u kojima je skoro ravnopravna zastupljenost katjona. Izvori Gornje Banje imaju temperaturu od 24 – 57 oC i izdašnost od 11 do 18 l/s, dok je u Donjoj Banji temperatura izvora od 22 do 56 oC, a izdašnost 42.5 – 60 l/s. Posenu pažnju pobuđuju ugljenokisele mineralne vode novog kupatila „Šljivak“ koje su po narodu najlekovitije. Izbijaju iz nanosnog materijala, uz pratnju gasova, u količini od oko 1.5 l/s  čija je temperatura od 32 do 43oC, a Ph 6.7.  Pored  kupatila „Šljivak“ u gornjoj banji postoji i takozvano „Milutinovo kupatilo“, koje je po narodnom predanju koristio Kralj Milutin u kome je termomineralna voda po karakteristikama veoma slična ovoj u „Šljivaku“.

Meštani su na pojedinim izvorima u prošlosti prali rublje, šurili svinje i živinu, dok su ogromne količine termomineralne vode odlazile u reku. Ove vode se danas upotrebljavaju za zagrevanje hotela, depadansa, restorana, a najveći njihov značaj je upotreba u balneologiji i rekreaciji.

Značaj termomineralnih voda u lečenju

Najveću balneološku vrednost banjskim vodama daju gasovi ugljendioksid i vodonik – sulfid. Veoma važna osobina ugljokiselih voda je ta što se pri njenoj spoljašnjoj upotrebi stvraju olakšavajući uslovi za rad srca i krvnih sudova. Pijenje ove ugljokisele mineralne vode  je vrlo korisno za lečenje oboljenja organa za varenje. Kao najveći značaj voda Lukovske Banje za oporavak i rehabilitaciju uzima se njihovo pozitivan učinak u lečenju reume i reumatskih oboljenja. Lukovska Banja poznata je po hidroterapiji, hidroaerojonoterapiji i lekovitom blatu. Hidroterapija je lečenje spoljašnjom upotrebom vode u tekućem stanju bilo da je u pitanju reka, jezero, bazen ili mineralna voda. Vazdušne i sunčane kupke obično se kombinuju sa različitim vodenim procedurama, koje se u početku sprovode pri temperaturama vode bliskoj komfornoj (33 – 34 oC ). U cilju očvršćavanja organizma, temperatura vode se snižava u narednim procedurama na 30 – 28 o C, za očeličene organizme pri tuširanju na 24 – 20 oC, a za izuzetno zdrave do 18 oC. Posle vazdušnih i sunčanih kupki treba predvideti kupanje u vodi. Ono sjedinjuje u sebi kompleks složenih uticaja temperature vode, soli i organskih materija.(Maćejka M., 2010) Osnovni nadražajni faktor pri kupanju je temperatura vode. Razmena toplote između tela i vode utiče na snižavanje temperature tela, čiji stepen nadražaja zavisi od fizioloških osobina organizma i razlike temperature tela i vode. Ukoliko   je temperatura vode niža utoliko je veći gubitak toplote po jedinici površine kože. Voda kretanjem  vrši veći pritisak na telo i obavlja hidromasažu,  koja je aktivnija od obične masaže, jer poboljšava stanje kože i povećava joj elastičnost. Rastvorene soli u vodi deluju razdražujuće na receptore kože, mada je njihovo delovanje mnogo intenzivnije u bazenu koji se puni mineralnom vodom. Hidroaerojonoterapija  se zasniva na tzv. baloelektričnom efektu, koji nastaje pri prirodnom ili veštačkom raspršavanju vode, pa se u vazduhu uporedo sa aerojonima stvaraju i hidrojoniHidrojoni deluju uglavnom reflektorno, preko receptora gornjih disajnih puteva i kože na oksidaciono – redukcione procese i dinamiku osnovnih procesa razmene materija u organizmu. Povoljno deluje na funkciju žlezda, nervni i kardiovaskularni sistem, stimuliše zaštitne i imunobiološke reakcije organizma može se koristiti u lečenju hipertoničke bolesti prvog i drugog stepena, aterosklerozereumatske mane srcahroničkog gastritisa, početnih komplikovanih formi čira želuca i dvanaestopalačnog creva.

lukovska bazen

Lekovito mineralno blato ( peliod )

U gornjoj banji postoje dva blatna termalna izvora u kojima se posetioci, kupanjem i mazanjem blata, leče od reume i kožnih bolesti. Posle II svetskog rata nad njima su podignuta improvizovana kupatila, koje je u poplavi odnela Štavska reka. Nedavno je A.D. „Planinka“ preuredila ove izvore u otvorene bazene. U lečilišnim delovima dva postojeća hotela mineralna voda se meša sa zemljom iz okoline i tako se na jedan veštački način priprema lekovito mineralno blato.

  1. Oboljenja perifernih živaca (neuriti)
  2. Svi oblici hroničnih i reumatskih oboljenja zglobova i mišić
  3. Posledice povreda mišića, kostiju i zglobova (posle uganuća, prloma)
  4. Posledice zapaljenja vena 

     (discoversoutheastserbia.com)

 

 

 

 

 

 

 

 

 
 IZVOR 4
 
 
 
 

Ko je na kraju...

Ko je na mreži: 91 gostiju i nema prijavljenih članova

Pretraži sajt

                                                    logo turisticka