S jeseni mnoge ptice se sele u toplije krajeve. I dok je njeno jato otišlo, ona je ostala zbog ljubavi u kuršumlijskom selu Krčmare.

Vule Avion - Poezija mu je jača strana...

Kuršumlija je gradsko naselje u Topličkom okrugu. Opština Kuršumlija se nalazi na jugu Srbije. U doba Rimljana Kuršumlija se nazivala Ad Fines, što znači „na kraju" jer je bila na granici dve provincije , Dalmacije i Gornje Mezije. Bila je u to vreme jedna od važnih stanica na poznatom rimskom putu Niš –Lješ.

U srednjem veku bila je prva prestonica Stefana Nemanje. Izmedju 1159. и 1168. godine, on je ovde sagradio svoja prva dva manastira, svetog Nikolu i svetu Bogorodicu. Pokrio ih je olovom koje je davalo blještavi odsjaj, pa se ovo mesto tada zvalo Bele Crkve.

U doba Turaka tu je bilo sedište lokalne turske vlasti i jedan od najvećih manastirskih trgova srebra i olova u tom delu Balkana. Na početku turske vladavine mesto se zvalo Kuršumli Kilise (Kurşunlü Kilise) (tj. Olovna Crkva), što se očigledno odnosi kako na ranije srpsko ime naselja, tako i na činjenicu da su Nemanjine crkve opstale. Uoči oslobadjanja od Turaka u srpskim dokumentima se pominje kao Kuršumlje, i najzad , po oslobodjanju 1878. godine, kao Kuršumlija.

Grad Kuršumlija je jedan od najlepših gradova juga Srbije. Burna istorijska prošlost je izdvaja od drugih gradova u Srbiji. Obiluje brojnim kulturno istorijskim spomenicima, a u njoj se nalaze i dva prirodna spomenika – Djavolja varoš i Brankova kula. Okružuju je tri banje i netaknuta priroda.

U selu Rudare, kod Kuršumlije, pre nekoliko meseci otkriven je ogromni zid, sastavljen od horizontalnih kamenih kolona. Geolozi procenjuju da je star 65 miliona godina, i da je reč o prirodnom fenomenu vulkanskog porekla.

Harmoniku je dobio na poklon, još kao srednjoškolac i još uvek na njoj svira. Ostao je sam na planini, svi njegovi otišli u svet. Živi potpuno sam, i komšije su mu daleko, nema čak ni struju. U dugim zimskim noćima, uz lampu petrolejku, pucketanje vatre, svira i peva. Jedini prijatelj usamljenom čoveku na Radan planini je stara harmonika i pesma.

Veliki zaljubljenik indijanske kulture iz Kuršumlije, u kafani "Kod pobratima", indijanskim plesom igra srpsko kolo Rumenka. Proputovao je svet, nagledao se raznih kultura, ali najviše ostao u Americi, gde se susreo sa Indijancima i njihovom kulturom. Družio se sa njima, prisustvovao njihovim svetkovinama, plesao oko vatre sa njima. A, onda se vratio u rodni grad Kuršumliju i selo Žegrova. I nije zaboravio na svoje prijatelje Indijance, koji su mu ostali duboko urezani u dušu. Sve sad gleda kroz njih, i bilo šta da radi, najpre se upita, kako bi to uradio njegov prijatelj Indijanac, pa tako i on uradi. Kaže srodio se sa indijanskom kulturom, veruje da je u prethodnom životu bio poglavica nekog velikog indijanskog plemena, naučio da priziva kišu, a tvrdi da raznim ritualima odredjene situacije prilagodjava svojim prohtevima. Koliko je opsednut Indijanskim plesom svedoči igra srpskog kola "Rumenka" na indijanski način, u kafani ''Kod pobratima''...

Po ugledu na Najdanove krugove, navodni Straško je otkrio energetsko polje u selu Dankoviće, kod Kuršumlije i proglasio ga "lekovitim Straškovim krugovima". A na koji je način otkrio to mesto? Meštani objašnjavaju da je Straško pitao aparat i aparat mu je precizno i tačno odgovorio, da je to mesto lekovito. Meštani su tu da objasne posetiocima kako da se ponašaju u " Straškovim krugovima" i kako da se leče. Jedan dovitljivi meštanin se dosetio pa pozvao grupu novinara ne bi li se nadaleko pročulo za lekovite "Straškove krugove".

Radnici mini-hidrocentrale u Kuršumliji, tri puta nedeljno čiste smeće iz kanala, jer se zaglavi ispod mosta. Zatim ga tovare u ručna kolica, prevoze preko mosta i ponovo ga vraćaju u kanal. Taj posao rade već nekoliko godina. Nedeljno se ispod mosta zaglavi i nekoliko stotina kubika raznog smeća. Gradjani naselja, kroz koje protiče kanal reke Toplice, kažu da im kanal služi kao brza pošta, za brzo i efikasno odlaganje smeća.